Lažna junakinja bez glasa

Znate one devojke koje su vesele, razigrane, pomalo detinjaste, ali u njima postoji neka glad, neka tuga, neka rupa koja nikako da se popuni, i to se na neki način vidi? E, baš takva je bila i naša junakinja.

Sa svojih dvadeset i kusur, mislila je da je ceo svet njen, imala velike planove za sebe i svoj život, završavala najbolji fakultet u zemlji u svojoj oblasti sa visokim prosekom, imala super dečka iz "dobre kuće" koji je mnogo voleo, koji je umeo da voli i one njene ranjene delove, ali, na žalost, ona to nije umela.

Čak je na neki način i bila ljuta na njega. 

Kako možeš to da voliš? Šta s tobom nije u redu? Vrištala je ponekad, gađala ga stvarima i užasno se plašila trenutka kada će on shvatiti ko je zapravo ona i prestati da je voli. Ipak, planirala je da mu otpeva pesmu Flaws and all od Bjonse na njihovom venčanju, koje je krišom, čak i od sebe, u nekom sobičku u svojoj glavi planirala. 

I don't know why you love me, and that's why I love you
You catch me when I fall, accept me flaws and all,
And that's why I love you...

On je verovatno bio prva osoba u njenom životu koja nije bila duboko ranjena, a voleo ju je. Često se zapitam kako bi njen život izgledao da je ostala u tome, i dozvolila mu da je voli i dalje. Možda bi ta ljubav u nekom trenutku popunila barem deo one rupčage u njoj.

Ali.... Desila se ona kobna noć.

Ona noć u kojoj je ona, vođena nekom neobjašnjivom potrebom, otišla u osinje gnezdo. Ne znam i dalje šta je htela... Da se (opet) igra vatrom, najverovatnije. Oduvek se igrala vatrom, i puno puta se opekla, ali je to smatrala pravičnom kaznom i cenom te igre. Bezobrazne devojčice moraju da budu kažnjene, to svi znaju. U svojim dvadesetim, naša junakinja je već odustala od ideje da uopšte može da bude dobra. "Uostalom, ima li išta dosadnije od dobrog i normalnog" - govorila je sebi, i pravila se da je ne nervira to koliko je njen dečko bio i dobar i normalan.  

Ne znam šta je mislila i koliko je uopšte promislila, ali znam da je imala onaj loš osećaj u stomaku u vezi te večeri, koji, naravno, nije poslušala. Naivno je verovala da je to uzbuđenje, da će konačno da uradi nešto što "liči na nju", i da se opet iz sigurnog i dosadno normalnog, premesti, bar na jedno veče, na ivicu noža. Bilo joj je uzbudljivo da se služi poluistinama kako bi namagarčila svog dečka da je i sam odveze tamo, znajući da je vozi kod bivšeg, ali i dajući joj poverenje. Nije on bio magarac. 
On samo nikada nije bio tako duboko ranjen i nije umeo da shvati njenu igru. On joj je jednostavno verovao i jednostavno je voleo.

Bože, pitam se kako izgleda život kad je ljubav tako jednostavna...

Elem, popila je naša junakinja poprilično te večeri, svakome bi trebalo dosta alkohola da proguta celu tu situaciju. I flertovala je poprilično, bila je i seksi obučena, sigurno. Ne bi ona otišla u osinje gnezdo u trenerci, zaboga. Nije joj prijalo, ali je morala da se drži uloge. Ni komentari na račun trojke, za koje nije imala pojma odakle su se stvorili, ni uporne šale na račun seksa i sa aluzijama na tu stranu, a najmanje što se to sve dešavalo i u društvu muškarca koji bi mogao otac da joj bude, a zapravo je bio stric jednog od njih, ništa joj nije prijalo. Neko ko je znao od kako je bila devojčurak je sada učestvovao u lascivnim šalama na njen račun. Šta ovaj matori jarac radi i dalje ovde i zašto učestvuje u ovim forama na nivou pubertetlija, pitala se, ali se trudila da ni jednim mišićem na telu ne pokaže da joj je neprijatno. 
Pa nije ona valjda neka smaračica!
Neće valjda da im dozvoli da vide da joj se klima tlo pod nogama. Ne može da im dopusti da je poraze, da ispadnu bolji i pametniji. A najmanje želi da pokaže strah.

Koliko je puta samo te večeri poželela da pozove tog svog dečka da dođe po nju, ali joj je bilo glupo. Neka, nema veze, voziće je neko od njih kući. Dovoljno ga je već izmaltretirala, pa to je sat vremena vožnje, i jače.
Samo da ga je pozvala.... Zašto ga nije zvala... Samo da joj mama nije ispirala mozak sa time da ne smeta, ne bude na teretu i ne traži ništa ni od koga, i da je poslala jednu poruku - hej, ovi su se napili i ponašaju se kao majmuni, malo me je strah, dođi po mene molim te - on bi doleteo i ceo njen život bi bio potpuno drugačiji.

Ali....videla je da su svi popili, da nema kako da se vrati kući i shvatila da će prenoćište morati i da plati. E pa neka, pomislila je, kad si se već dovela u tu situaciju, kad si bila glupa pa došla uopšte, sad plati. Hajde, nije kao da mu nikada pre nisi raširila noge. A i umro mu je ćale, smatraj to dobrim delom za danas - govorila je sebi, da bi se pripremila za ono što je shvatila da sledi.

Da ga jebem, a baš sam mislila da ovog neću prevariti - pomislila je u nekom momentu, razočarana u sebe, ali svesna toga šta je čeka i kako će se ta noć završiti... A zapravo, nije mogla ni da zamisli šta je čeka.

Konačno su ostali sami, ona i njena prva ljubav. Zapravo, neko koga više nije poznavala (ako ga je ikada uopšte i poznavala), u mraku te sobe u kojoj je pre nekoliko godina ostavila svoju nevinost uz zvuke radija Nooostalžiiiii, i desilo se šta se desilo. Ok, još jedan seks sa njim. Preživeću - mislila je, nije mi prvi put.

A onda su se vrata sobe otvorila, i ništa više nije bilo isto. 

- Jel si ti normalan, izađi napolje!
- Pa zar se ne sećaš, mi smo se nešto dogovorili...
- Ne znam sa kim si se dogovarao, ni o čemu pričaš, ali izađi napolje, zauzeti smo. 

Zašto ovaj debil ćuti i ja se ovde raspravljam sa njegovim najboljim drugom, pitala se...I zašto sada okreće glavu, pomislila je, i strah je krenuo da se širi njenim telom. Nešto nije u redu, znala je. Znala je da nešto nije u redu, bila je gola, izložena, uplašena, i u trenu je shvatila da je i potpuno sama.

Muškarac sa kojim je pristala da bude u tom krevetu je ustao, zapalio cigaretu i okrenuo joj leđa, a onaj drugi je nastavio razgovor sa njom, dok je u hodu skidao odeću sa sebe i prilazio sve bliže i bliže krevetu.

Nema sećanja, samo slike. 

Pokušava jasno da mu kaže da neće da učestvuje u toj igri, on kao da ne čuje.

Pokušava da se izvuče na šarm, ne ide joj.

Pokušava da učestvuje, da joj bude lepo, da prihvati situaciju, ni to joj ne ide. 

Čak mu i puši, o bože, zašto to radi, i zašto suzbija nagon za povraćanjem!!! Guta pljuvačku, povraćku i suze, sve guta, u želji da proguta sebe samu i nestane.

Šta se dalje dešavalo,verovatno niko ne bi znao da vam ispriča, ali naša junakinja više nije bila junakinja. Bila je stvar koju je jedan muškarac prosledio drugom. Nebitna stvar. Zamenjiva. Bez glasa. Polovna i iskorišćena. Ofucana second hand krpa.

Ona se seća samo tog pogleda, pogleda psihopate koji je na njoj i uživa u njenom bolu, iako mu ona govori da je boli, straha koji je zaledio njenu krv kad su im se pogledi susreli, pogleda na leđa njene nekadašnje ljubavi, dok sedi na ivici kreveta, žara njegove cigarete koji je jedino svetlo u tom mraku i toga da celu tu scenu iz lošeg filma posmatra sa strane. Kao da nije ona, nego onaj mali pauk u uglu sobe, na plafonu, koji gleda ovo sve i razmišlja kako je do jaja biti pauk, a ne čovek.

Kakva su ljudi stoka...

Opusti se, manje će da boli - rekla je u sebi i nestala...

Dalje nema sećanja. Nema nje. Nema ničega. Samo mučnina i ukus cigareta i jeftinog alkohola u ustima. I bol u međunožju.

Onaj treći iz trojke koja nikada nije trebala da se desi, je i dovezao kući. Gledala je kroz prozor kola u tišini, kako prolaze kuće i stabla. Odgovarala na pitanja. Razgovor je s njegove strane tekao kao da se ništa nije desilo. On je flertovao, eeeeej! Ona je pomislila da je luda ili je sve ovo samo sanjala, koliko je sve bilo groteskno i teško za poverovati. Ma sanja, sigurno. Ovo se ne dešava.  Može čak i da mu se nasmeši u odlasku, i onako ništa nije stvarno. 

Ušla je u kuću, otišla u kupatilo i trudila se da što tiše jeca dok je grebala kožu sa sebe. Niko ne sme da je čuje da plače, jer kako da objasni šta joj se desilo. Ko će poverovati da nije htela, a sama je tamo otišla? I kad će jebeno da se probudiiiiiii?????

Glupačo! Kurvetino! Tako ti i treba! - vrištao je glas u njenoj glavi dok je ona plakala, maltene bez glasa, ali širom otvorenih usta, dok joj se voda slivala niz zgrčena leđa.
Ko te je terao da ideš tamo, koji si kurac tamo tražila!? Šta si tražila to si i dobila! Jebi se sad, sad će te i ovaj dečko definitivno ostaviti, ali tako ti i treba! Ti ga ne zaslužuješ! Šta si mislila, da su te zvali da se druže?! Baš im ti trebaš za druženje, budalo! Glupačo!
Boli me..... Sve me boli. Ovo toliko boli! Aaaaaaaaaaaaaaaaaaa

Maaaaaamaaaaaaaaa - želela je da vrišti, ali je i znala da ne bi dobila zagrljlaj već prezir. 
Plašila se onog hladnog pogleda koji je ponavljao reči koje je čula previše puta za ijedno dete - žao mi je što sam te rodila. Ti si moja najveća greška. Plašila se toga mnogo više nego bilo čijeg kurca.
Ćuti. Ćuti i gutaj. Sama si zakuvala, sad jedi.

Samo se nadam da nisam negde modra, da neko ne vidi... 

Kako ikada da vodim ljubav sa svojim dečkom ponovo, mislila je, i povraćalo joj se od te misli. 

Ne znam da li je ponovo vodila ljubav sa svojim dečkom, ali verujem da nije. Ipak, prilično sam sigurna da se jebala sa njim još par puta i progutala mnogo knedli, pre nego što ga je ostavila, pod izgovorom da je dosadan. Dobijala je napade panike u krevetu sa njim, dok ga je gledala kako mirno spava pored nje. Srećni tupan sa blaženim osmehom. Ubedila je sebe da je to od straha od dosade. Kako je lepo umela da laže... 

Kad malo bolje razmislim, mislim da više nikada ni sa kim nije vodila ljubav, iako se jebala nebrojeno puta, sa više muškaraca nego što bi volela da je tako. Pisala je recke u jednoj sveščici do 30. Onda je prestala da broji kurčeve. A i muškarce prikačene na njih. Mnogima se ni lika ne seća, imena nije svima ni znala. Broj nije bio bitan. Oni nisu bili bitni. Bitno je bilo da se barem na kratko anestezira, zabavi i ne bude ona. Ne bude žrtva. Više nikada sebi nije dozvolila da bude žrtva dok leži pod nekim muškarcem. 

Više nikada sebi nije dozvolila ni da bude slobodna. Da poveruje da je vredna. Ni da vodi ljubav. Ali je naučila da se jebe za medalju i postala je ekspert za seks. Samo nemojte nikome da kažete koliko o ljubavi nema pojma, naša lažna junakinja.