Napomena:

Ne zaboravite da su ovo ipak priče a ne on-line dnevnik, neke imaju veze sa stvarnim ljudima i događajima, dok su neke samo plod mašte autora.... U svakom slučaju, uživajte ;)

Tuesday, March 10, 2015

Mr Big или моја Зверка

Никада не знате који ће разговор или сусрет на вас да остави неизбрисив траг. Нешто се може учинити на први поглед сасвим безазленим, обичним, смешним или свакодневним али остане ту негде у глави, и појави се као опомена кад се најмање надате. Пре око три године, док сам патила и плакала за првим мушкарцем који се усудио да ме остави од кад сам имала 19 година, седела сам на обали наше војвођанске реке, пила кафу и лимунаду са мојом Малом Ру, жалила се и кукала, а она ме је слушала са неодобравањем и неверицом. ''Еј, ти таква да плачеш за једним онаквим! Горштаком! Дивљаком! Необразованим и недостојним тебе! Па нису за свиње бисери, наравно да те не види и да не цени све то што ти јеси, и како би! Нисте ви из истих светова'', грдила ме је.
Моја Мала Ру је довољно година млађа да би ме гледала као старију сестру, али је исто тако и препаметна и невероватно продуховљена за једну девојку њених година, па ме врло често доведе у позицију да се запитам - како ја то нисам видела, како ја то не схватам... Тада, као реакцију на моју сулуду патњу, написала ми је једно писмо од мог будућег мужа, тог ''мене достојног'' мушкарца каквог она види поред мене, и од онда ме ''упропастила'' за цео живот. Ја сада не могу да пристанем на мање... Ево и тог дивног писма:

''Љубави моја, одвезао сам клинце у вртић, желео сам да данас мало предахнеш. Угасио сам ти све телефоне, чуо се са твојим колегама / шефовима / надређенима и подређенима и рекао да данас имаш слободан дан. Скувао сам ти кафу, купио новине, цигарете. И нисам имао срца да те пробудим јер си спавала тако мирно. На столу ћеш видети две авионске карте. Водим те вечерас у Тоскану на чашу најбољег италијанског вина и најбоље a la carbonara. Клинце ће покупити твоја сестра и чуваће их за викенд. Не можеш ме одбити. Знам да није годишњица, ни твој ни мој рођендан, али данас славимо сасвим обичан дан нашег живота, славимо живот уопште. (Зар то не заслужује највеће славље?) Оних сто евра на столу узми за нове ципеле. Мислим да си ми споменула да си видела неке лепе. Спакуј се до 4, летимо овим у 6 (знам да дозвољаваш да ти се наређује само у кревету, али послушај свог мужа овај пут.) И хеј, не бих да звучим као плачипичка, али с обзиром да сам после 10 година заједничког живота још луђи за тобом, и што си ми родила двоје предивне деце, и што имам најбољу жену на свету, најмање што могу рећи је волим те. Ciao bella! Већ недостајеш...
P.S. Сакрио сам ти кључ од радне собе, данас не радиш! "

И можда сам луда, али ја га чекам. Знам да постоји тамо негде, и осећам да је близу. Вероватно ме тражи негде, и пита се зашто су људи тако обични и просечни, и зашто ни једна девојка коју је до сада срео није та- права. То писмо ме је подстакло да седнем и направим списак, да ставим тог мушкарца на папир да бих га препознала када дође, да бих знала како тај мој Зверка изгледа, шта ради, шта га занима. Зашто је савршен? Сада, када сам на крају још једне пропале везе са погрешним, сетила сам се тог писма и описа мог савршеног мушкарца. И ево га - мој Mr Big:

Не знам да ли је старији или млађи, али је јачи од мене. Емотивно јачи. Треба да делимо смисао за хумор. Мора да буде забаван! Озбиљнији од мене, али да понекад зна да отпусти ручну и направи са мном понеку глупост. Да ме пусти да га за руку извучем на кишу јер ми се скаче по барама :) Немам одређено шта треба да ради, али треба много да ради и да буде успешан у томе. Да много зарађује, јер ћу и ја много зарађивати. Морамо да имамо много пара. Волим интелигентне мушкарце. Било би добро да има високо образовање, макар и неку диплому дипломе ради, али важно ми је да је проницљив, паметан, сналажљив, чак и да мува нешто. Не смета. Да за све "има или зна човека". Не мора да кува, али мора да воли да једе. И да хвали моју кухињу. Мора да зна у најмању руку енглески. Још неки страни језик је увек плус и треба да се разуме у рачунаре и технику барем исто као ја. Да добро вози и има увек добра кола. Да воли спорт, гледа утакмице са другарима, али да није ватрени навијач. Повремено да иде на баскет, фудбал, тенис, штагод, да није смотан у спортовима. Да добро плива и да му мој страх од воде буде симпатичан, па да ме пази и има разумевања кад смо негде на купању. Да зна да располаже новцем. Никако не сме да буде шкрт, али не треба да буде ни расипник, то је мој посао ;) Ипак, понекад да зна да каже "ма нека иде живот" и потроши на нешто што и није приоритет, али њега или мене у том тренутку чини срећним. Да буде оптимиста, шармантан, комуникативан, што би се рекло да има good social skills. 
Треба да буде висок, не превише, али таман за мрвицу виши од мене на штиклама. Јак у раменима. Мора да има лепе ноге, много волим мушкарце са лепим ногама. Преферирам тамне типове, али не би ми превише сметало ни да буде светао, докле год је некако ... мушко. Јака и изражена вилица ме тотално обара с ногу. Треба лепо да се облачи, да подједнако зна да изнесе и одело и тренерку, али да не буде превише спортски тип. Мора да носи кошуље, скоро увек. Може да има мало стомачића, то ми је некако слатко. Лепе руке и рамена. Лепе шаке. Не женскасте, али не ни паорске. И да има укуса за парфеме и ципеле. Све остало се да поправити;)
Не желим да буде женскарош, али ни да буде светац. Желим да у томе будемо слични, да буде неко ко се зајебавао у младости и кад се скраси и заљуби да ме поштује и да ми верује. Желим да буде неко поред кога ћу се осећати да је паметан, поуздан, да могу да му верујем и да сам са њим сигурна. Ако му се пружи могућност да се због посла пресели у иностранство да заједно са мном донесе ту одлуку. Да може да се супротстави мом оцу и заузме се за мене. Културно и са поштовањем, наравно, али одлучно. Да ми буде подршка у животу. Да обележава годишњице, празнике, да зна понекад да ме изненади. Да ми пошаље огроман букет цвећа на посао за рођендан или неки други празник, чисто да будем поносна пред колегама, да сви виде како је мој мушкарац диван! Да ме воли и кад сам кретен. Да се ​​наљути на мене, каже ми искрено шта мисли и осећа, али да знам да ме неће напустити тек тако. Да се ​​слаже са унајмљивањем помоћи у кући и не очекује од мене да се играм домаћице. Да није болесно педантан. Да понекад свари или попије са друштвом, са или без мене. Да воли изласке и концерте. Да се ​​не петља превише око кућних послова, али да зна неке основне ствари по кући да поправи. Да воли да се дружимо са људима, али да зна да квалитетно проводи време и само са мном. МОРА да буде темпераментан, страствен и добар у кревету. Да знам да ужива у мени и мом телу. Да лепо хода. Мрзим кад мушкарци имају неки безвезан ход! 
Желим да будем поносна што је то мој мушкарац, тада ћу учинити све да и он буде тако поносан на мене. Желим да зна да покаже да јесте поносан и срећан што је са мном, да схвата колико вредим и колико сам добра и квалитетна особа. Желим да ме воли. И да воли мачке. 
И знам да Он постоји... Постоји, и ту је негде, само ме још није нашао, јер није било право време, ја нисам била спремна за таквог мушкарца. Сада сам спремна и знам да га нећу још дуго чекати, али ни да нећу више губити време на погрешне, колико год да треба да чекам... 

No comments:

Post a Comment