Ramštajn romantika

Znala sam da ću napraviti neko sranje to veče, jer me je nešto teralo da izađem iz kuće. Iz čista mira, jednostavno sam MORALA da odem do grada, pa makar i sama. Da izađem, il' da crknem! Na brzinu sam okrenula par telefona i organizovala nas četiri, seks i grad ekipa, nova diskoteka u gradu sa istim starim facama koje viđam od kako znam za sebe i nekim novim klincima koji su dorasli za diskoteke... Provod-prosek. Ne volim diskoteke. Mnogo se bolje osećam u manjim klubovima gde možeš da ostvariš barem neku komunikaciju sa ljudima, koja je na nekom višem nivou od trljanja u ritmu basa i urlanja imena i šta piješ. Ipak, postojijedno mesto u gradu koje je uvek otvoreno za after-party, mesto u kom sam već godinama kao deo inventara. Kad samo pomislim čemu je sve bio svedok taj mali lokal u potkrovlju... Tu noć mi se nije dalo da odem kući ni posle diskoteke, morala sam da odem tamo. Nas dve smo se pogledale na izlazu iz diskoteke i očima se razumele, pozdravile se sa druge dve drugarice i zajedno krenule na suprotnu stranu.

-Samo da uđemo tamo, da vidimo koga ima.  Jedno piće, ako nije smor i idemo kući. Hajde molim te, mnooooogo mi se ide, ići ću sama ako nećeš sa mnom! Haaaaajde, šta ti fali, nismo sto godina izašle same nas dve tamo, zapravo, skoro nigde ne idemo same od kako si se udala!

-Hajde dobro. Ali samo jedno! -  Sele smo svaka u svoj auto i dogovorile se da ćemo se tamo naći.

Već je prošlo dva ujutru, i malo potkrovlje je prepuno ljudi i dima. Probijam se kroz masu dok mi se želudac skuplja u nervoznu lopticu iz potpuno nepoznatih razloga. Ttražim poznata lica kojima ću se uvaliti za sto u ovoj gužvi, i prepoznajem jednog druga.  Tu je sa nekim poznatim i nekim novim licima, već ih je poprilično za stolom, ali možemo da se stisnemo. Tada upoznajem njega  - novog cimera mog druga. Jaka vilica, čvrst stisak, mutne oči, poluosmeh... simpatičan mi je. Veče curi a mi ustajemo, sedamo, muvamo se po prostoru, odlazimo do drugih stolova, ćaskamo sa poznanicima, jurimo konobara da donese još jednu turu i,  u nekom trenutku se zadesimo nas dvoje, jedno naspram drugog, u gužvi koja kao da namerno steže obruč oko nas. Lepo miriše. Visok je. Ima lepa ramena. Kucnemo se grlićima pivskih flaša, uz moj osmeh i njegov namig. Dino Dvornik peva „Ti si mi u mislima“a mi đuskamo, pijemo i smejemo se. Ne znam da li se flertujemo samo iz zajebancije ili stvarno kroz tu zajebanciju, ali jedno drugom govorimo „romantične“ rečenice tipa  - želim da uronim u plavetne dubine tvojih smeđih očiju i izgubim se u mraku tvoje kose – lupetamo i kidamo se od smeha. Gužva je sve veća, prostora sve manje, i već sam skroz pripijena uz njega. Sa svakom rečju koju mi izgovara u uho, trnci mi prolaze niz kičmu, osećam njegov dah na ušnoj školjki, na vratu. Tu sam, u malom kafiću u ovom glupom gradu gde se svi znaju, imam momka već par godina ali ne mogu da se kontrolišem. Njišemo kukove u ritmu muzike, osećam njegovu ruku na leđima koja me privlači još bliže, kao da želi da me upije u sebe, a onda i poljubac. Ljubi me tu, pred svima, a meni se vrti u glavi, pijana sam od koktela strasti i alkohola, i ne želim da prestane. Ni on ni taj osećaj! Ništa me drugo ne zanima. Grize mi donju usnu, uzma rukom za vilicu i zariva svoje zube u moje usne. Osećam njegove pohlepne ruke na mom telu i nabrekli kurac u pantalonama pripijen uz moj stomak. Dođe mi da se pojebem sa njim tu i sada, tako naslonjena na taj drveni stub, ali ona trunčica zdravog razuma me sprečava u tome. Hvatam vazduh između poljubaca i u tim sekundama govorim sebi „Ponašaj se! Niste sami! Saberi se već jednom, nemaš 15 godina!“ Društvo mu je već izašlo, a on neće da ode bez mog broja telefona.

-Ok. Piši... Cimni me sad da mi ostane tvoj broj.

-Čujemo se uskoro, mala.

Šaljem mu sms dok još verovatno nije stigao ni do prizemlja. Gotova sam.

Sledeće dve noći  sam provela u nervoznom prevrtanju u krevetu, celo telo me je bolelo od želje za njim, nisam mogla da spavam ni sama, a još manje pored svog dečka. Ne mogu, ne miriše kao on, a ja želim da zadržim taj miris u nozdrvama.

Nije dugo prošlo do našeg sledećeg susreta. Ovaj put - kod njega. Zakazujem depilaciju, idem kod frizera, oblačim se kao kurvica iz fetiš pornića – vrtoglave štikle, crne čarape sa čipkanim podvezicama, kratka suknjica na falte i košulja čiji dugmići jedva uspevaju da obuzdaju moje grudi. Vozim do njega i pokušavam da ostanem kul. Videla sam ga jedno veče u gradu, malo smo se ljubili, zašto se ponašam i izgledam kao kurva? Zašto ŽELIM da budem njegova kurva? Ni ne poznajem ga! Hvata me panika, ali ne mogu da se okrenem i vratim, samo dodajem gas da što pre stignem, da što pre prođe ova agonija čekanja. Zvonim na vrata, i u trenutku ne mogu da se setim njegovog lika.  Samo mogu da osetim kako mi usne bride od njegovih poljubaca, kako me grebe njegova brada,  osetim njegov miris i nabrekli kurac, ali lik je nestao iz glave.  Srećom, pojavio se na vratima. Blago se osmehnuo, poljubio me ovlaš i uzdržano, uveo u sobu i ponudio pićem. Mislim u sebi, nisam došla da pijem, došla sam da se jebem, ali alkohol ne može da škodi, pa prihvatam nešto od ponuđenog. Mrzim te prve seksove sa nekim, ne poznaješ to telo, niste još uvek usklađeni, ne umete da se pratite, ali da bi došao peti mora da prođe i prvi.... Ovaj čovek me je doveo ovde da me muči! Ćaska, menja kanale, kao zanima se za moj život i stavove, dok ja nervozno prekrštam noge ne bih li ućutkala gladnu zver, ne bih li je obuzdala da me ne rastrgne iznutra u nedostatku kurca da utoli njenu glad. Sve mi je u magli, tutnji mi u ušima, a on nastavlja svoju torturu.

Mazi me po nozi nonšalantno dok pričamo, a ja koristim poslednje atome snage da iskuliram, ne zgrabim mu ruku i zabijem je u svoje međunožje i dajem sve od sebe da ostanem skoncentrisana na priču. Mazi me lagano, golicavo, jedva da me dodiruje vrhovima prstiju, polako. List, koleno, butina, pa opet koleno - jebala te Zana, hoćeš li me pojebati večeras ili si me zvao ovde da ti pravim društvo u gledanju TV-a !? – psujem u sebi. Plejlista vrti album Ramštajna, baš je romantičan... Koleno, butina, penje se... Primećuje da više ne dišem ravnomerno i polako prstom prelazi preko unutrašnjeg dela butine i prepone, pa preko tangica, oseća da su vlažne. Osećam i ja. Jednom rukom me uzima za ruku i privlači k sebi. Počinje da me ljubi i dok mi tom rukom ponovo čvrsto drži vilicu , kao da bih i želela da se otrgnem, drugom sklanja gaćice i pušta sokove koji su čekali samo jedan dodir da poteku u mlazevima. Ne krije koliko ga loži što sam tako vlažna, a ja ne znam šta bih pre. Neću da žurim, volim da se igram. Ustajem, skidam se lagano ispred njega, dugme po dugme, otkrivam mu svoje bujne grudi. Zverski poleće ka njima, grize ih, snažno stiska, ali ga sklanjam sa sebe, puštam i suknju koje je bila samo neuredno zadignuta da padne na pod, i polako se spuštam na kolena pred njim. Svlačim ga, posmatram, milujem deo po deo tela, hoću da uživam u svakom milimetru. Ljubim ga nežno po stomaku, pređem usnama preko još uvek sakrivenog kurca koji sada pulsira i muči se kao što sam ja do sada. Polako, nigde ne žurimo, zar ne? Malo i ja tebe da mučim...  Skinem mu i taj poslednji deo odeće koji je stajao između nas, uzmem ga u ruku i gledam. Lep je, stvarno je lep. Oblik, boja, sve mi se sviđa, zaista ću uživati u ovome. Sa zadovoljstvom ga obuhvatam usnama i milujem jezikom, pušim ga i nežno i halapljivo, dok me u jednom trenutku njegove ruke nisu zgrabile za glavu, podigle uz bolni poljubac sa kolena i smestile u njegovo krilo. Još uvek sam u gaćicama ali nema vremena za svlačenje, moram da ga osetim u sebi odmah, iste sekunde, i samo ih pomeram sa strane dok sedam na njega. Gospode bože, pa ovaj je po mom kalupu pravljen! Svaki milimetar naših tela se uklapa, kao delići slagalice koji dolaze na mesto, i u tom trenutku svet prestaje da postoji. Samo naša isprepletena tela, koja savršeno skladno funkcionišu, kao da smo se jebali kroz sve prethodne živote, kao da smo vežbali vekovima! Prepuštam telu da me vodi, i u ritmu se nabijam na taj tvrdi kurac, moje telo ga halapljivo guta dok ja stenjem i ječim i čupam kosu. Šta je ovo, zašto je ovoliko dobro, kako je moguće da mi svaki jebeni pokret toliko prija!?! Bilo je i većih i manjih i debljih i tanjih, ali ni jedan mi nije ovoliko prijao! Ustaje sa dvoseda dok se ja nogama hvatam za njegov struk, ne želim da ga ispustim ni za sekundu, i prenosi me na dušek na podu, koji treba da ima funkciju kreveta. I dalje ga grlim i rukama i nogama dok vrištim od strasti i nadam se da neću pasti u nesvest pre nego što se ovo ludilo završi, a naša tela kao da nemamo nikakvu moć nad njima i da sama znaju šta treba da rade, nastavljaju da vode ljubav na tom dušeku. Istovremeno dolazimo do orgazma uz životinjske krike, nisam sigurna da li se cela zgrada trese ili smo to samo mi, želim da se utisnem u njega što dublje, da noktima, zubima, svojom kožom prodrem u njegovu kožu, da nestanem u njemu i on u meni. Hoću da se dezintegrišemo u orgazmičnu eksploziju atoma, i da se svaki taj atom pojebe sa drugim atomom u ovoj orgiji ludila i slatkih sokova koji kuljaju iz nas i ispunjavaju sobu mirisom seksa.

Ima ona izreka, da ostali sviraju a Ramštajn pali. Ne znam da l' je do muzičke podloge, hemije ili nečeg petog, ali upalilo je, definitivno. Ova stvar sa plej liste je već bila večeras, možda i više puta, nemam pojma koliko je vremena prošlo od kako sam stigla. Ležimo i dišemo na tom dušeku na podu. Ili se barem trudimo da dišemo. Ja na njegovim grudima, pored srca. Čujem kako besno udara, pravo meni u bubnu opnu. Osetim i moje kako tutnji. Šta ga je snašlo, mučeno moje srce... Ono ne može da shvati da je to samo seks. Besno je na mene što mu govorim da je sad vreme da ustanem, zapalim cigretu, saberem se i odem kući. Ono hoće da ostane. Ležim tu, na njegovim grudima još uvek i proklinjem dan kad sam ga srela, mada ne mogu da skinem blaženi post-orgazmični osmeh sa lica. Znam da ovo ne može da izađe na dobro. Ovo će morati da boli, pre ili kasnije, ako ništa drugo - onda zbog ravnoteže u kosmosu. Svako zadovoljstvo ima svoju cenu, ne želim ni da razmišljam sada koliko ću ovo skupo platiti... Ali ako treba da se 'mre, ja ću da odem junački, sa nogama visoko na njegovim ramenima. Barem ću umreti sa osmehom...